CENE HRANE I PIĆA U MEKSIKU

Cene u Maksiku se razlikuju u  zavisnosti od marketa, restorana, barova, običnih prodavnica i slično. Baš kao i kod nas. Ali realno razlike u ceni upoređujući sa Srbijom i nisu nešto drugačije. Naravno postoje stvari koje su skuplje ili jeftinije, ali ne mnogo stvari.

Kao prvo oni imaju mnogo veći izbor voća, zbog raznovrsne klime. Tako da ćete verovatno često videti neko novo voće za koje niste ni znali da postoji. Cene su prilično slične kao kod nas, to je već naglašeno. Kada vidite oznaku $ ispred broja, ne mešajte to sa dolarima, tako se u Meksiku označava cena za pesos. 

Kod njih je uglavnom jeftinije tropsko voće, na ulicama ga možete kupiti čak i mnogo jeftinije. Hleb je skuplji, i imate uglavnom da kupite tost u pakovanju. Kod njih su hlebovi uglavnom nešto slatko, i više kao neki kolač. Naravno postoje mesta gde možete naći i običan hleb ali ne na mnogo mesta, jer ga Meksikanci uglavnom ne jedu, sem kada prave sendvič. 

U restoranima možete naći razna jela i trebali bi ste da probate sve što možete, jer ovde ne možemo opisati svu tu raznovrsnost i najbolje je da sami probate i ocenite prema vašem ukusu.

U barovima i klubovima, cene se razlikuju od mesta do mesta. U mnogim barovima imate neke akcije, tipa pet piva za $150 i slično. U poznatijim klubovima je skuplje, u drugima manje kao i u Srbiji.

Ukoliko vas zanimaju konkretne cene nekih proizvoda u Meksiku, možete pogledati na stranici poznatog marketa WALMART u Meksiku.

A sada ću vam ostaviti primer cenovnika jednog restorana u Meksiku. Inače restoran se zove Fonda El Morral. Posetite ga ukoliko budete u prilici.

NOVAC U MEKSIKU, MENJANJE NOVCA I CENE

Putujete u Meksiko, ali se pitate kakve su cene tamo? Kako je najbolje i najsigurnije da nosite novac? Pokušaćemo da vas približimo nekim od tih informacija.

Valuta koja se koristi u Meksiku je meksički pesos (MXN).
1 pesos = oko 5,80 dinara
1 dinar = oko 0,17 pesosa


Kada razmišljate o tome kako je najbolje da nosite novac u Meksiko, mislim da je dobra ideja da deo novca ponesete u kešu, i drugi  deo da nosite na kartici. 

Novac koji nosite u kešu može da bude u eurima, ali uvek nosite sitnije novčanice od 10, 20, 50. Zašto? Zato što se u njihovim menjačnicama retko menjaju evri, i ukoliko bi ste im došli sa nekom većom novčanicom, oni ne bi mogli da vam zamene deo nego sve! Dakle ako dođete sa novčanicom od 500 evra, niko vam neće zameniti 50 ili 100 već sve ili ništa. S tim da će vam i smanjiti jačinu evra (ukoliko je evro 22 pesosa, oni će ga kupiti za 19). Tako da je dobro da imate sitnije novčanice. U Meksiku ne postoje menjačnice na svakom ćošku kao što je to u Srbiji. Menjačnice imate uglavnom na aerodromu, a bilo gde u gradu ćete ih teško naći, a i da ih nađete provizije će biti dosta više nego na aerodromu. Dakle novac je najbolje menjati na aerodromu, ali nosite sitniji novac.

Što se tiče novca na karticama, provizije za plaćanje i podizanje novca su uglavnom oko 3 evra. Ali to već zavisi od vaše banke. U svakom slučaju dobro je poneti novac na karticama, ukoliko plaćate nešto online, kupujete karte za avion za neko drugo mesto, vozite se uberom i slično.

Inače kada pričamo o cenama u Meksiku, cene su u suštini slične kao kod nas. Naravno postoje neke razlike što se tiče nekih proizvoda. Najpoznati marketi su Walmart i Oxxo, oni su i najjeftiniji. O konkretnim cenama u marketima, restoranima i barovima moći ćete da vidite u posebnom postu koji će biti namenjen isključivo tome.

ISTINE I LAŽI O KRIMINALU U MEKSIKU, DA LI JE SIGURNO?

Mnogi ljudi kada pomisle na Meksiko, prva asocijacija im je kriminal, droga, bande, ubistva i još mnogo drugih stvari koje uglavnom vide na TV-u ili pročitaju u novinama. Da li je u Meksiku stvarno toliko loše? Ne!

Meksiko je veliki i sastoji se od 32 države, tj 31 države i jednog federalnog okruga. I naravno da se i loše stvari dešavaju, naravno da je u nekim delovima kriminal veći, u drugim manji.

Ukoliko pričamu o gradu Mexico city, mislim da su najgore stvari koje možete da doživite to da budete pokradeni u metrou koji ume da bude prepun, ali složićete se da to može da vam se desi bilo gde, i u bilo kom većem gradu. Samo je potrebno da pazite svoje stvari, telefone i novčanike. I druga stvar koju eventualno možete da vidite je da neko prodaje drogu u nekom klubu, što neće nikako uticati na vas, recimo da je to tamo normalno. Naravno oprez je uvek poželjan kada se radi o bilo kojoj državi, ne samo Meksiku.

Naravno nikada nećete zalaziti u neke zabačene ulice, jer nemate ni šta da tražite tamo. Tako da ste prilično sigurni. Inače sam i sam mnogo puta šetao nepoznatim, pustim ulicama posle ponoći i nikada nisam doživeo niti video nešto loše. Ali kao što rekoh uvek treba biti oprezan.

Policijske patrole obično noću non-stop kruže po gradu, tako da je to možda eto neki dodatni razlog da se osećate sigurno.

Što se tiče ostalih delova Meksika,  Merida, glavni grad Yucatan-a je poznat kao najsigurniji i sa najmanjom stopom kriminala. Mada u celosti gledano sva mesta u Meksiku koje želite da obiđete (dakle turističke atrakcije), i slična mesta su sigurna za vas.


Postoje čak i priče da kao turista treba da se uklopite  jer su manje šanse da doživite neku pljačku ili napad. Ali to nema smisla, jer oni kada vide da ste beli, možda visoki, znaće da niste odatle. Ljudi su tamo tamnijeg tena i uglavnom su niski. I šanse za neke neprijatnosti su zapravo realno male. Ljudi su u većini slučajeva tople i prijatne naravi. I ako doživite da vas ljudi gledaju, to je jer ste za njih atrakcija i niko o vama ne misli nešto loše.

Problemi u državi naravno postoje. Mnogo je zločina i krijumčarenja droge, ali na vas kao jednog turistu to neće imati nekog velikog uticaja. I nećete doživljavati neugodne situacije, jer toga nema tamo kuda se vi krećete.

Dakle, da zaključimo. Ukoliko želite da putujete u Meksiko, a razmišljate o kriminalu i sličnim stvarima, nema potrebe. Bićete sigurni! Mnogi su putovali do sadi, i utisci su uvek bili pozitivni.

PUT U MEXICO CITY I AERODROM BENITO JUAREZ

 Da li planirate da putujete u Meksiko? Dobili ste vašu vizu, kupili kartu, spakovali se...
 Sada samo preostaje da se ukrcate u avion i poletite. Možda ste već putovali avionom i znate kako  sve funkcioniše, a možda je ovo vaš prvi put da letite avionom i zasigurno ste uzbuđeni.

Za one koji prvi put lete avionom, i idu baš u Meksiko možda bi trebalo da znaju par stvari. Kao prvo ukoliko letite iz Beograda ili Budimpešte, a idete u Meksiko preko Pariza vaš let do Pariza će trajati oko dva sata. Aerodrom u Parizu je prilično veliki, da li ste možda pomislili da se nećete snaći ili nešto slično? E pa ne bojte se, ceo aerodrom je jednostavan i imate oznake koje vrlo jasno pokazuju gde je šta i koje će vas uputiti kako da stignete na vaš terminal za Meksiko.



Između terminala ćete morati da prođete pasošku kontrolu, verovatno će vas pitati da li imate šengentsku vizu, koja vam ne treba. Ali s obzirom da oni često ne znaju ni gde je Srbija, a kamoli išta drugo... Vi ćete im reći da vam nije potrebna, sačekaćete verovatno da provere u kompjuteru i onda će vam vratiti vaš pasoš.

Ubrzo ćete naći vaš terminal i ukrcati se na avion, koji će kako ćete primetiti biti mnogo veći nego prethodni sa kojim ste leteli. Inače kada budete birali sedište dok se budete čekirali dobro razmislite koje ćete uzeti - da li ono do prozora ili do prolaza. Sigurno razmišljate kako je lepo gledati kroz prozor, nebo, oblaci, gradovi i mora... Ali imajte na umu da će put do Meksika trajati 12 sati, i da će pored vas sedeti još dvoje ljudi koje ćete morati da dižete svaki put kada budete hteli da ustanete, da ne spominjem ukoliko zaspu. Naravno ukoliko budete sedeli do prolaza onda će ti isti ljudi dizati vas - ali meni je ta opcija bolja, jer ipak ste slobodniji.

U avionima koji putuju ovako dugo, imaćete mogućnost da gledate filmove, serije, slušate muziku i neke druge zanimacije. Hrana je prilično dobra, stjuardese će vas no stop nuditi sa nečim, a moći ćete i sami da se poslužite. Tako da oko tih stvari ne treba da se brinete.

U toku puta u avionu ćete dobiti papir koji će vam biti potreban da popunite da bi ste ušli u Meksiko. To su neki osnovni podaci, kada se vraćate i adresa gde ćete boraviti u Meksiku.


Kada stignete na aerodrom Benito Juarez pripremićete pasoš i formu koju ste popunili u avionu, ukoliko je niste dobili imaćete je i na stolu pre pasoške kontrole. Sačekaćete red, pogledaće vaš pasoš i vizu. Pitaće vas zašto ste došli u Meksiko, gde ćete odsesti, lupiće vam pečat i tu formućete čuvati jer će vam trebati kada budete izlazili iz Meksika. Nakon toga ćete sačekati vaš kofer i vaša avantura u Meksiku može da počne!

KOLIKE SU CENE KARATA ZA MEKSIKO I KOJE AVIOKOMPANIJE TAMO IDU

Jeftinije cene karata za Meksiko ćete uvek imati ako putujete iz Budimpešte. Pa ukoliko vam je stalo da uštedite novac, i to ne malo, moja preporuka vam je da u Meksiko krenete iz Budimpešte.
Razlika u ceni je oko 300-500EUR. Letovi iz Beograda obično koštaju najmanje 1200e. Dok iz Budimpešte možete da putujete za nešto više od 800e
S obzirom da postoje mnoge kompanije koje vrše prevoz od vaše adrese do aerodroma u Budimpešti za 25e dolazimo do toga da možete dosta da uštedite.

Let koji ide direktno do Meksika ne postoji, barem ne iz Beograda ili Budimpešte. Tako da morate da izabere zemlju u kojoj ćete presedati. Najčešće su to gradovi poput Pariza, Amsterdama, Rima ili Atlante. Naravno obratite pažnju da ne idete preko zemlje u kojoj vam treba tranzitna viza. Za zemlje u Evropi to nije slučaj. I najbolje je ako idete preko Pariza ili Amsterdama.

Aviokompanije koje obavljaju letove za Meksiko su uglavnom KLM, AIR FRANCE i AERO MEXICO. Put do Meksika iz Beograda ili Budimpešte može da traje od 16 sati pa na više u zavisnosti od vremena vaše konekcije i vremena između letova.

Moja lična preporuka je AirFrance, imate let svakodnevno u 6:25h iz Budimpešte, konekcija vam je u Parizu i imate oko 2 sata izmedju letova. Taman dovoljno da prođete pasošku kontrolu, pošto budu velike gužve. A u Mexico City stižete oko 16.00h, naravno kada se uzme u obzir razlika u vremenu.

VIZA ZA MEKSIKO

Besplatna viza za srpske državljane

 Pre nego se odlučite da otputujete u Meksiko, potrebna vam je turistička viza. Ona se izdaje u    ambasadi Meksika u Beogradu. Izdaje se na 6 meseci sa više ulazaka i izlazaka. Za državljane  Republike Srbije je besplatna, dok za Državljane Bosne i Hercegovine, Republike Makedonije i Crne  Gore troškovi vize iznose  $36.00 

Dokumentacija za vizu:

1. Predati licno zahtev, (verzija na engleskom), koji se moze preuzeti ovde. Ovaj formular se može dobiti i u ambasadi.

2. Potvrdu o zaposlenju (izdatu na službenom dopisu sa memorandumom firme i sa službenim pecatom preduzeca u kojoj je zaposlen podnosilac zahteva sa potpisom odgovornog lica) i sa naznacenim datumom od kada radi na tom mestu i sa mesecnim primanjima. U slucaju da je podnosilac zahteva vlasnik preduzeca ili radnje, predati na uvid original dokumenta i fotokopiju registracije istog.

3. Original potvrde banke o posedovanju racuna, sa navedenim datumom otvaranja, i sa izvodom sa tekuceg racuna na koji se uplacuje licni dohodak za period od poslednjih 6 meseci (sa svim promenama). Oba dokumenta treba da sadrže potpis i pecat banke.

4. Potvrdu banke o posedovanju kreditne kartice, sa naznacenim limitom na dan podnošenja zahteva za vizu. (Ukoliko je poseduje)

5. Potvrdu o posedovanju nekretnina na svoje ime, original i fotokopiju. (Ukoliko je poseduje)

6. Važeći pasoš (za još najmanje šest meseci), fotokopija stranice sa ličnim podacima i sa prethodnim vizama. Ukoliko je pasoš izdat 2015. godine, priložiti i prethodni pasoš sa fotokopijama stranice sa ličnim podacima i stranica sa prethodno izdatim vizama.

7. Jedna fotografija (skorija), formata kao za pasoš. 

Penzioneri treba da dostave rešenje o penzionom statusu, potvrdu o posedovanju računa, sa navedenim datumom otvaranja, i sa izvodom sa tekućeg računa na koji se uplacuje penzija za period od poslednjih godinu dana (sa svim promenama). Oba dokumenta treba da sadrže potpis i pecat banke.

Studenti univerziteta podnose potvrdu o studiranju i indeks na uvid. Ucenici predaju potvrdu da su redovni ili vanredni ucenici i djacku knjižicu na uvid. I jedni i drugi, pored navedenih potvrda, ukljucujuci maloletna lica, treba da dostave i izvod iz maticne knjige rodjenih kao i dokumenta kojim dokazuju ekonomsku solvenciju roditelja ili lica koja ih izdržavaju (tacke 2 - 5).

Maloletna lica treba da dostave takodje saglasnost roditelja da Ambasada Meksika može da izda vizu na ime maloletnog lica sa potpisom oba roditelja i brojevima pasoša i maloletnog lica i roditelja.

Oni koji su zaintresovani za aktivnosti drugacije od turistickih (poslovni ljudi, itd.) treba da kontaktiraju ambasadu.

Državljani drugih zemalja treba da se obrate najbližem konzularnom predstavništvu Meksika.

Naravno, rezervacija karte vam ne treba, o rezervaiji karte brinete nakon što dobijete vizu

Šta kada skupite svu dokumentaciju?

Kada sakupite svu dokumentaciju, potrebno je da pozovete ambasadu (ne brinite, pričaju srpski mada će vam se verovatno javiti na španskom) i zakažete proveru dokumentacije, to možete učiniti na broj       (+381-11-) 3674170. Zakazivanje se obično vrži brzo, velika je mogućnost da vam čak kažu da dođete sutra, naravno ukoliko vama to odgovara. Viza će vam biti izdata istog dana. Ukoliko ima nešto što vam nije jasno, ili su vam potrebne druge informacije možete pozvati ambasadu.

Kako izgleda intervju u ambasadi?

Ambasada Meksika u Beogradu

Kada stignete ispred ambasade, imate zvono na koje ćete pozvoniti. Neko će vam se javiti, vi     kažete da ste došli zbog vize, i da imate zakazano tada i tada. Kapija će vam se otvoriti, i vi sada   možete da uđete u ambasadu. Kada udjete, verovatno ćete malo da sačekate, pozvaće vas u   kancelariju. Pregledaće dokumentaciju. Ukoliko je sve u redu, i imate prema njihovoj proceni dovoljno novca na vašim računima, ili dovoljna primanja uzeće vaše otiske, slikaće vas. Takođe ćete im reći kojeg datuma od prilike planirate da putujete. A onda  ćete još malo da čekate, pozvaće ministra ambasade koji treba još jednom da pregleda vaša  dokumenta i odobri vizu. I nakon toga vaša viza je gotova. Vi se zahvaljujete i izlazite srećni!

Kako izgleda Meksička viza?

Ovo je slika kako će vaša viza da izgleda, i ako mene pitate mnogo je lepa! :)

Meksička viza

Za bilo kakva dodatna pitanja, budite slobodni da ih ostavitu u komentaru, ili se javite putem kontakt forme. 

O MEKSIKU

Meksiko, službeno Sjedinjene Meksičke Države, na španskom Estados Unidos Mexicanos, je država u Severnoj Americi koja se graniči na severu sa SAD, na jugoistoku sa Guatemalom i Belizeom, na zapadu sa Tihim okeanom, a na istoku sa Meksičkim zalivom i Karipskim morem. 

Površina Meksika iznosi 1.972.550 km² i po tome je 13. država u svetu. Glavni i najveći grad Meksika je Meksiko City, a drugi veći gradovi su Ecatepec de Morelos, Guadalajara, Puebla, Ciudad Juarez, Tihuana, Monterey i Leon. Broj stanovnika Meksika prema proceni iz 2012. iznosio je 113.910.608.

U pretkolumbovskom Meksiko postojale su mnoge indijanske kulture koje su stvorile napredne civilizacije kao što su Olmeci, Tolteci, Teotivakan, Zapoteci, Maje i Asteci. Španija je 1521. godine pokorila ovu teritoriju i organizovala je u Novu Španiju. Meksiko je stekao nezavisnost od Španije 1821. Period posle sticanja nezavinosti obeležile su privredne nestabilnosti, Američko-meksički rat i teritorijalni ustupci SAD, građanski rat, dva carstva i diktatura. Diktatura je 1910. godine dovela do Meksičke revolucije, što je dovelo do donošenja Ustava iz 1917. i uspostavljanja današnjeg političkog sistema.

Prema Svetskoj turističkoj organizaciji, Meksiko je glavna turistička destinacija u Latinskoj Americi i deseta najposećenija na svetu. Za tu posećenost najviše su zaslužne kulturne i prirodne lokacije koje je Unesko svrstao kao Svetsku baštinu; ima ih 31, a po brojnosti Meksiko je prvi na kontinentu i šesti u svetu. 

Prema bruto domaćem proizvodu, Meksiko je četrnaesta globalna ekonomija, a po paritetu kupovne moći nalazi se na jedanaestom mestu u svetu. Prema izveštaju UN iz 2011, meksički ljudski razvojni indeks je bio 0,770, te se Meksiko našao na 57. mestu u svetu. Međutim, raspodela bogatstva je neujednačena, jer u zemlji postoje krajevi sa različitim ljudskim razvojnim indeksom; neki krajevi su visoko razvijeni poput Nemačke, a neki siromašni kao Burundi. Takođe, Meksiko je jedna od zemalja sa najvećim klimatskim diverzitetom u svetu, smatra se jednom od 17 zemalja sveta sa megadiverzitetom; u Meksiku se nalazi 10—12% svetske biološke raznovrsnosti, a takođe je i dom za preko 12.000 endemskih vrsta.

Politički, Meksiko je demokratska, federalna republika koja se sastoji od 32 države, to jest od 31 države i jednog federalnog okruga. Sedište vlade i sindikata nalaze se u Meksiko City, čija teritorija je određena kao federalni okrug.